dnevnik jedne depresije

bilo je potrebno cijelih šest minuta da me totalno razočara... osoba kojoj sam poklonila svo povjerenje, prema kojoj sam bila najiskrenija od svih koje sam upoznala... koliko iskrenost vrijedi? je li precijenjena? dok nije znao neke stvari, možda sam mu se više dopadala? svi traže istinu, a onda od toga skroje neku svoju. više ne znam kako da se postavim prema ljudima. 

jedino da se opet vratim u ćutanje.

povjerovala sam da je ljudima stalo do drugih, da ih zaista interesuje. 

ispostavi se da to traje samo dok im odgovara to što čuju. mislim da jednostavno ne vrijedi... 

http://www.youtube.com/watch?v=EJu35c63Ai4

mogla sam otvoriti blog o omiljenim pjesmama...ili slikama ljubimaca...možda o mom gradu... ali otvorila sam jedan o sebi i ostalima. onima koji su kao i ja i onim drugima, da shvate...

usput ćete saznati i o pjesmama i gradu i svemu ostalom. ali ću vam pokazati lice depresije da ga prepoznate u onima koji su vam bliski, a ćute o tome. što vam je neko bliži teže mu priznajete svoje mane, padove i strahove. ruka koju ćete pružiti onome koji je traži košta neprocjenjivo. zato krenite na put upoznavanja.

 pratite priloženu muziku i uhvatite atmosferu.

 http://www.youtube.com/watch?v=9gKmDtRPEb0